2015/16. Витезови 1

Промоција нове поштанске марке у нашој школи

 

Датум: 14. Septembar 2015 21:54 Категорија: Новости

У уторак, 7. септембра у просторијама Средње школе ,,Свети Ахилије“Ариље Филателистичко удружење Ариље одржало је промоцију поштанске марке ,,​Плави анђео“. 

Директор школе, библиотекарка и чланови Библиотечке секције који су присуствовали промоцији, на поклон су добили мајице са апликацијом поштанске марке. Постоје планови да се организује презентовање  ,,Плавог анђела“ и у центру града, али припреме су још у току.

Како је све то изгледало, погледајте на фотографијама.
 
Промиција нове поштанске марке у СШ                                                                                                                                     
За Витезове
 
Невена Грковић


 

Посета немачког текстилног саветника

Датум: 24. Septembar 2015 13:00 Категорија: Новости

Немачки саветник за текстилну индустрију - Karl- Elmar Luible Senior Experte заједно са директором ариљске текстилне фирме "Гарман" - Марком Симовићем, посетио је СШ "Свети Ахилије" Ариље где је одржао предавање о систему висећег транспорта

Презентацији су присуствовали ученици четвртог разреда, њихови професори: Снежана Авакумовић, Марко Босић и Руђер Бошковић, као и наставица немачког језикаАлександра Живковић која је преузела улогу преводиоца. Читав догађај пратили су вредни и активни чланови новинарске секције: Бојана Пилчевић- репортер, Невена Грковић- интервјуиста, Марко Гавриловић- фотограф и координаторка новинарске секције Ана Кратовац.










Господин Luible већ педесет година ради као текстилни саветник. Његова предавања одржана су на свим континентима. Систем висећег транспорта је потпуно савремен систем. Овим системом управља се помоћу рачунара, Подаци су смештени на компјутерске табле које дају информације о радном месту. У случају да је радно место празно, незавршене прозводе рачунар шаље на следећу фазу. Ова велика машина мисли уместо радника. Предност система је обезбеђивање веће продуктивности радника, а самим тим бржа и квалитетнија производња. Текстилна фирма "Гарман" уврстиће овај систем у своју производњу, па ће ученици наше школе имати прилику и уживо да виде његову практичну примену. Саветник ће убудуће посећивати наш град ради даљег развитка овог савременог система, као и ради обуке професора у нашој школи која ће такође сарађивати са тектилном фирмом "Гарман". 

Наша новинарка - Невена Грковић за школски билтен одрадила је интервју са господином Luible:

• Којим поводом сте нас посетили?

Радим за организацију ,,СЕС“ (Senator Expert Servis), која је финансирана од стране немачке владе и немачке индустрије.
За представљање су изабрани сениори, људи са искуством који посећују фирме два до три пута у току недеље, да би давали савете.

Колико земаља сте посетили до сада?

-Свеукупно смо обишли цео свет: Европу, Азију, Јужну Америку, Аустралију... На Балкану сам посетио две фирме у Србији, две у Румунији, једну у Мађарској и једну у Бугарској, али увек морам поново да дођем.

Колико је новца потребно да би се тај систем омогућио?

  -
 За једно место око 2.000 евра.

Како доћи до тог новца?

Постоје две опције. Прва је узимање кредита у банци, а друга је европски спонзор.

Какви су Ваши утисци о нашем граду?

-
 Мислим да је јако леп, посебно главна улица и црква. Много ми се допала српска кухиња и уживам у боравку овде.

За Витезове
Бојана Пилчевић и Невена Грковић

 

Приказ једне добре књиге


Датум: 18. октобар 2015.

МИЛИЦА ЈОВАНОВИЋ ПРЕПОРУЧУЈЕ ЗА МЕСЕЦ НОВЕМБАР: УБИТИ ПТИЦУ РУГАЛИЦУ, Харпер Ли

„Ако си људско биће са емоцијама, ова књига ће утицати на тебе, независно од твојих година, пола или порекла“. Књига Убити 
птицу ругалицу говори о одрастању Скаут и Џема у малом граду у Алабами и о низу догађаја, који одузимају њихову детињу невиност, обликују њихове личности и уче их о човековој природи. Харпер Ли испитује расизам и друге предрасуде кроз очи осмогодишње Скаута Финча.
Ова изузетна књига промениће Ваш живот и поглед на свет. Инспирисаће Вас и натерати да размислите о начину на који третирате друге.
 

За Витезове
Милица Јовановић

 

 

Свет око нас


Датум: 18. октобар 2015.

ПИСМО ЕМИЛИ ЕЛИС ИЗ КАНЗАСА УЧЕНИЦИМА СРБИЈЕ

Драги ученици из Србије,

Зовем се Емили Елис. Живим у Лоресу у Канзасу. Имам четрнаест година и похађам први разред Средње школе „Лоренс Фри Стејт“. Свирам кларинет у школском бенду, певам у хоровима у школи и ван школе, учим шпански, и идем у црквену омладинску групу. Волим музику и свирање инструмената.
 
Имам велику породицу. Трећа сам од деветоро деце. Имам тројицу браће и пет сестара: Едисон (20), Линдзи (18), Кристијан (13), Ејвери (11), Џејдан (7), Мајли (6), Хантер (6) и Мени (5).  Сви живимо заједно, осим Линдзи, која је удата и има деветомесечну кћи. Едисон студира шпански и факултет за медицинске сестре у Лоренсу. Моји родитељи живе са нама. Такође, петоро од мојих браће и сестара је усвојено у Канзасу. Благословена сам због моје дивне породице.
 
Ми имамо много обавеза. Моја браћа тренирају фудбал, а млађе сестре гимнастику. Редовно идемо у цркву. Ми смо хришћани, прецизније јужни баптисти. Верујемо у Исуса Христа, да је Он страдао за наше грехе и да ћемо имати вечни живот са Њим у рају. Идемо у цркву недељом, и средом увече на активности за децу и младе.
 
Обележавамо неколико годишњих традиција. Славимо све америчке празнике, као и већина Американаца. Прослављамо Божић  и имамо неколико обичаја везаних за овај празник. Имамо „патуљка на полици“ Ралфија. Неколико седмица пред Божић моји родитељи и старија деца сакривају патуљка, и млађи морају да га нађу. Већину дана Ралфи ради нешто блесаво што не сме.  Он наводно посматра децу, и ако нису добри, рећи ће Деда Мразу и они неће добити поклоне.
 
Друга наша традиција је када нам мој тата чита божићне приче на Бадње вече. То много значи мојој породици и мени. Иако уживамо у нашим смешним и блесавим обичајима, најважнији су симболика празника и разлози због којих их прослављамо.
 
Надам се да вам је ово писмо помогло да завирите у америчку културу! Хвала вам што ми дозволили да будем део ваших новина.
 
Искрено,
Емили Елис                                                                                                                                                                                                     

 
Dear Serbian Students,
 
My name is Emily Ellis. I live in Lawrence, KS.  I am fourteen years old and a freshman at Lawrence Free State High School. I play the clarinet in the school band, am in choir classes (both in school and out of school), Spanish class, and youth group. I love music and playing instruments.
 
I have a very big family. I am the third child out of nine. I have three brothers and five sisters. Their names are Addison (20), Lindsay (18), myself (14), Christian (13), Avery (11), Jaden (7), Miley (6), Hunter (6), and Manny (5). I live with all of my siblings except for Lindsay, she is married and has a nine-month old daughter. Addison attends the university here in Lawrence, she is studying Spanish and nursing. Both of my parents live with us. And five of my siblings were adopted, all from here in Kansas. I am very blessed to have such a great family!
 
We keep very busy. My brothers are highly involved in soccer, and my younger sisters, gymnastics. We are very involved in church. We are Christians, more specifically Southern Baptists. We believe in Jesus Christ and that he died for our sins and that we will have eternal life with him in heaven. We attend church on Sundays and Wednesday night youth and children’s activities.
 
We have a few annual traditions. We celebrate all American holidays as do most other Americans. We celebrate Christmas and have many traditions revolving around it. We have an “elf on the shelf”, his name is “Ralphie”. Starting a few weeks before Christmas my parents and older siblings hide the elf and the younger ones have to find it. Most day “Ralphie” is doing something silly that he is not supposed to (pictures). “Ralphie” supposedly watches them and if they are not good he will tell “Santa” and they will not get Christmas presents.
 
 A more serious tradition we have is my dad reads the Christmas story every Christmas eve. It is very meaningful to my family and I. Although we enjoy the fun and silly traditions, most important are the significance of the holidays and why we celebrate them.
 
I hope this letter gives you a little more insight on American culture! Thank you for allowing me to be a part!
 
Sincerely,
Emily Ellis



За Витезове
Милица Јовановић




Интервју са матурантима

Датум: 18. октобар 2015.

Време тече, сазревамо, одрастамо и одлазимо. Међу школским зидовима остале су многе тајне, успомене, пријатељства, љубави... Можда је ово крај једне незаборавне приче, али је и почетак друге, почетак наше будућности. Поводом тога смо урадили интервју са матурантима 2016.
Питања која смо им поставили била су да ли планирају да наставе даље са образовањем, да ли би изабрали други смер када би могли опет да бирају средњу школу и која је порука коју би послали будућим матурантима.

 

 

Ана Петровић, економски техничар, за Витезове је изјавила: "Да, желела бих да упишем економски факултет, иако економија није била моја првобитна жеља,  али када се осврнем на све, не кајем се што сам је изабрала јер сам се пронашла у њој. Моја порука: Уживајте док још можете!"





 

Радош Милићевић, електротехничар енергетике, још није сигуран да ли жели да настави са образовањем али га археологија много привлачи. Да може да се вратиш и поново бира шта  ће уписати, уписао би гиманзију, има више друштвених предмета, боље би се снашао и можда имао бољи успех. Никада неће заборавити друштво, оне које је заволео у који ће му остати у драгом сећању и када заврши средњу школу.



 


 
Ана Ђукић, техничар-моделар одеће, каже да наравно, планира да упише факултет, а њен избор је факултет за дизајн. Никада неће заборавити своју разредну Јелену Коризму, а њена порука је: "Само напред и никада немојте одустати."







Марко Гавриловић, ученик гимназије, каже: "Идем у гимназију и свакако сам условљен  да идем на факултет и тражим нешто
више. Током ових година сам размишљао шта ћу да упишем, сада се све то искристалисало и вероватно ћу архитектуру. Дао бих један савет: радити нешто на другачији начин није погрешно све док идете у правом смеру, број 9 је збир 6+3, али и 5+4."






Исидора Стефановић, ученица гимназије, по завршетку четврте године планира да упише правни факултет, једино ту себе може да видим. Никада неће заборавити професорку биологије, сада већ у пензији , Веру Плазинчић, начин на који им је преносила знање, специфичан глас, хумор, као ни професора Ненада Обрадовића, по много чему посебног и  занимљивог. "Средњошколцима бих поручила да је оно чему нас професори уче у 99%  случајева тачно тако, дакле, не бежати са часова, учити редовно, али искористити време за шалу и дружење...све у свему, пронаћи баланс и са осмехом завршити средњз школу", каже Исидора.




Новица Павловић, пословни администратор, за Витезове је изјавио: "Наравно, размишљам о факултету политичких наука и о правном, то ме интересује и тиме бих могао да се бавим. Планирам и одлазак у иностранство. Заувек ће ми остати у сећању речи професора Раца, које ће нам касније у животу много значити, као ни професора Дејана који нас стално мотивише и тера да се уозбиљимо и размишљамо о животу на прави начин, усмерава нас да постанемо добри људи који ће успети у животу. Међу овим професорима налази се и наша разредна Ката која покушава да нам буде друга мајка и то јој успева. Моја порука је: Свако знање је драгоцено и биће нам кад-тад потребно. Искористите време у школи на најбољи могући начин


За Витезове
Слађана Бркић




Нашем бившем гимназијалцу уручен први ECDL сертификат

Датум: 19. Oktobar 2015 13:28 Категорија: Достигнућа

У Средњој школи "Свети Ахилије" у Ариљу нашем бившем гимназијалцу је уручен први ECDL сертификат. Сви остали који су заинтересовани могу добити online-обуку за добијање ЕCDL  сертификата.

У свим типовима гимназија и средњих стручних школа у којима се предмет рачунарство и информатика изучава 4 године, наставни план и програм се поклапа са програмом ЕCDL Core. У складу са овом одлуком, која је ступила на снагу 2014. године, сви наши ученици који су имали 4 или 5 током четворогодишњег школовања из предмета рачунарство и информатика, имају право на одговарајући ЕCDL сертификат

У 21. веку информатичка писменост је подједнако важна као и језичка. Она прожима наш свакодневни живот, од мобилних телефона, електронског пословања и банкарства, дигиталне медицине, нанотехнологије итд. Другим речима, информатичке вештине и знања више не представљају привилегију неколицине, већ захтев модерног друштва који свако треба да испуни. Овај програм су креирали стручњаци из целог света, а проверен је и одобрен од стране релевантних међународних институција.  Са преко 15 милиона кандидата у 148 земаља ЕCDL стандард представља најраспрострањенији стандард информатичке писмености на свету.

ЕCDL сертификациони програм је међународно признатзаснован на примени високих стандарда квалитета, доступан за различите нивое ИКТ знања и усклађен са потребама тржишта рада и технолошким напредком.

У свим типовима гимназија и средњих стручних школа у којима се предмет рачунарство и информатика изучава 4 године, наставни план и програм се поклапа са програмом ЕCDL Core. У складу са овом одлуком, која је ступила на снагу 2014. године, сви наши ученици који су имали 4 или 5 из предмета рачунарство и информатика, имају право на одговарајући ЕCDL сертификат
 

1. Основе информационих технологија

2. Коришћење рачунара и управљање датотекама

3. Обрада текста

4. Табеларне калкулације

5. Базе података

6. Презентације

7. Информације и комуникације

Поседовање ЕCDL сертификата гарантује висок ниво познавања информатичке писмености па је вредан документ на данашњем тржишту рада где послодавци захтевају не само формално образовање већ и вештине које су део садашњице.

Битно је нагласити да сви заинтересовани могу добити обуку за добијање ЕCDL  сертификата у нашој школи.


Ретроспектива филмова Горана Станковића

Датум: 3. новембар 2015.

У суботу, 3.октобра, у дворишту породице Бркић, одржана је ретроспектива филмова Горана Станковића, професора холивудске филмске академије, вишеструко награђиваног аутора филма, уметника за кога верујемо да ће обележити будуће време филмске уметности.
Приказани су вишеструко награђивани филмови, међу којима је филм "Раж" - номинован за студентског оскара и филм "У мраку" који је био победник београдског фестивала "Кратког метра" и који и даље наставља да сакупља награде по светским фестивалима. Поред њих погледали смо не мање вредне филмове - "Ко чува чуваре" и "Пролазак".
На последку вечери гости су имали прилику да директно разговарају, преко скајпа са аутором филмова. Иако заузет снимањем у Холивуду, одвојио је мало свог времена да би се нама обратио.
Поводом овог догађаја Новинарска секција Средње школе „Свети Ахилије“ Ариље урадила је кратак интервју с једном од организаторки овог културног догађаја, професорком Борком Бркић. Како каже,  Станковића је упознала сасвим случајно, и заједно са супругом потрудила се да одржи овај контакт са њим увидевши високу вредност његових филмова које је великодушно поделила са својим суграђанима.
Одакле толико надахнуће, питали смо је. Поред организације, она је врло посвећена професорка математике, инструкторка јоге и осниватељка дрштва за децу са посебним потребама „Импулс“. То долази негде изнутра, рекла је. Њен супруг и она не желимо да буду ограничени понудом малог места у коме живе. Тај дух пренели су и на децу, па им је тежња за културом нека врста породичне „заразе“.  У њиховом дому културно увек предњачи материјалном добру. Породица Бркић  већ гради планове за будуће догађаје. Култура за Ариље већ је постала традиција у дворишту ових хуманих поклоника уметности.

За Витезове: Марија Ђоковић и Ђурђица Јовановић


 

Дани кубанске културе и Латинске Америке у Ариљу

Датум: 26. Oktobar 2015 13:33 Категорија: Новости

Библиотечка секцијa Средње школе „Свети Ахилије“ Ариље у сарадњи са Амбасадом Републике Кубе, Друштвом Српско-Кубанског пријатељства Београд, локалном самоуправом града Ариља и Народном библиотеком Ариље организовала је:
 
ДАНЕ КУБАНСКЕ КУЛТУРЕ И ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ У АРИЉУ
ОД 21. ДО 23. ОКТОБРА 2015. године

   

 

Библиотечка секције Средње школе „Свети Ахилије“ Ариље у сарадњи са Амбасадом Републике КубеДруштвом Српско-Кубанског пријатељства Београдлокалном самоуправом града Ариља и Народном библиотеком Ариље организовала је:
 
ДАНЕ КУБАНСКЕ КУЛТУРЕ И ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ У АРИЉУ
ОД 21. ДО 23. ОКТОБРА 2015. године
 
Овим поводом Ариље су посетили:
 
·         представници Амбасаде Републике КубеМелба Роса Гарсија Комас (Melba RosaGarcía Comas)конзул и Снежана Фимић, секретарица и преводилац
·         представници Друштва Српско-Кубанског пријатељстваЉиљана Богоева Седлар, редовна професорица на Факултету Драмских уметности, Зорица Добријевић Дабић, секретар Друштва  и господин Миодраг Крџић, члан.
 
Програм манифестације трајао је три дана.
У среду 21.10.2015. представнике Амбасаде Републике Кубе и Друштва српско-кубанског пријатељства испред општине Ариље дочекали су:
·         представници локалне самоуправе: господин Милан Николић, председник и госпођа Ирена Мијаиловић, потпредседница
·         представници школеРанко Давидовић, директор и Ана Кратовац, координаторка секције и библиотекарка, стручна сарадница; 
·         представница Народне Библиотеке: Јелисавета Вељовић, директорка
 
Након пријема у општини, где су се гости упознали са представницима града и разменили аутентичне поклоне места свог порекла са њима, посетили су Народну библиотеку где су их дочекале библиотекарке Ивана Бркић и Ивана Стјепановић и упознале са великим српским и највећим ариљским писцем Добрилом Ненадићем. Писац је за ову прилику сваком од гостију поклонио по једну своју књигу. Његова прва књига Доротеј, која га је и прославила, преведена је на енглески језик и једно овакво издање примила је и конзул Амбасаде, госпођа Мелба. Писац има припремљен превод и на шпански језик и верујемо да ће му ови нови контакти омогућити да пронађе издавача и да и шпанско издање Доротеја види светло дана.
После посете Библиотеци посећена је црква Светог Ахилија, један од најстаријих културних споменика и знак препознатљивости нашег града који датира из тринаестог века. Са историјатом цркве госте је упознао свештеник Бојан.
Како би им приказали изглед привреде града обишли смо текстилну фирму Богутово. Власник фирме Димитрије Пећинар спровео нас је кроз фирму и објаснио комплетан процес производње, а на крају су гости даровани примерцима производа ове фирме.
После ручка и одмора на једној од најлепших плажа у Ариљу – Босој нози, кренули смо путСоколског дома где је уследио и програм намењен нашим суграђанима.
 
На улазу у Соколски дом уз речи добродошлице госте су дочекали Дуња Василић и Давид Танасковић, вредни чланови Библиотечке секције. У 18ч Јелисавета Вељовић, директорка Народне библиотеке, поздравила је уважене госте, захвалила им се на посети и пожелела свима угодно вече; а затим је најавила конзула Амбасаде Републике Кубе, госпођу Мелбу Росу Гарсија Комас која је отворила Изложбу туристичких фотографија на тему „Куба“, са одушевљењем говоривши о сличностима наше две тако географски удаљене земље.
Затим је у пуном холу одјекнуо звук гитаре Школског бенда у саставу: Радош Милићевић, Ђорђе Ђоковић и Вуле Стефановић. И док је публика задивљена ослушкивала звуке мелодија са шпанског говорног подручја кроз хол се шетала прелепа девојчица у белој плесној хаљини Јована Недељковић. Она и Вуле донели су дух Кубе у салу Соколског дома. Када ју је угледао, оставио је гитару, пришао јој, а онда су заједно заиграли самбу. Сви смо били изгубљени у музици (lost in the music), како је то рекао Енрике Иглесијас уз чију су песму плесали. Можете ли осетити ритам (Can you feel the rhythm) просипао се звук самбе холом, док смо запањени стајали и осећали како нам кроз крв струји дух Латинске Америке.
Хладан јесењи ваздух није могао да допре до загрејаних срца публике која се из хола упутила у салу соколског дома да чује предавање које је уследило.
Пре почетка предавања присутнима се обратила Ана Кратовац, стручна сарадница-библиотекарка у средњој школи „ Свети Ахилије“ Ариље, главни покретач и организатор читавог догађаја. Она се још једном у своје лично, и у име школе захвалила Амбасади Републике Кубе и Друштву српско-кубанског пријатељства што су омогућили граду да учествује у организацији и буде посетилац овог прелепог културног догађаја. Такође се захвалила свим члановима Библиотечке секције који су узели учешће у припреми и извођењу манифестације: Марку Гавриловићу (аутору плаката), Радошу Милићевићу, Ђорђу Ђоковићу (члановима бенда) и Вулету Стефановићу (члану бенда и плесачу); Јовани Недељковић (плесачици); као и свим осталим члановима Библиотечке и Новинарске секције који су испратили догађај. Затим је најавила предавање професорке Љиљане Богоеве Седлар речима: „Речи су трошан материјал, а језик сиромашан да је могу довољно нахвалити и веродостојно описати. Када је будете послушали, схватићете о чему говорим...“
И заиста сви су схватили. Више од сат времена професорка је водила врло надахнуто предавање, а у сали је владао мук и потпуна усредсређеност на њен говор. Професорка је отворила широке видике у нашем малом Ариљу. Колико је интересовање побудила говори и то и број распродатих књига Марије Савин „Куба - Тиркиз Кариба“ коју је професорка препоручила на крају свог излагања. Разграбиле су се све до једне, а у ходнику, надахнути гледаоци интересовали су се како могу да приступе Друштву српско-кубанског пријатељства и помогну својим волонтерским радом.
Након предавања погледали смо туристички документарни филм, аутора Ратка Кушића из туристичке агенције „Kon Tiki Travel“, а наредна два дана гледали смо игране филмове:  „Око канаринца“, приказ живота највећег кубанског књижевника - Хосе Мартијаи „Дневник мотоциклисте“, филм о Че Гевари.
Амбасада Републике Кубе послала је још неколико играних филмова који ће у наредном периоду бити приказани у сали Соколског дома и у просторијама средње школе „Свети Ахилије“.
Куба није тако далеко. Успели смо да је досегнемо!
Фотографије са манифестације погледајте овде
Видео-снимак са изложбе погледајте овде.

Плесом око света

Датум: 06.11.2015.

Поводом манифестације Спознај свет кроз плес у организацији Библиотечке секције која је изведена 18. јуна 2015. године, на дан доделе диплома ученицима завршних разреда, разговарали смо са звездама вечери: Дуњом Василић и Вулетом Стефановићем.

-Колико плесова сте увежбали за представу, и који су то били?

Три - самбу, модерни плес и енглески валцер.

-Колико дуго плешете заједно?

Ускоро ће бити годину и по дана.

-Да ли вам је било напорно уклопити школу са пробама?

Било је веома напорно. Поред тога што је био крај године, поправљање оцена,  представа,  морали смо да уклопимо и обавезно присуство на ученичким компанијама, као и спремање кореографије за плесни фестивал КПФ.

-Да ли планирате ускоро још негде да наступате заједно?

Професорка Александра Живковић има идеју о прављењу још једне плесне представе, али пре свега смо фокусирани на такмичења и фестивале.

-Који бисте савет дали људима који би волели да се опробају у плесу?

Најбитније је да се отарасе предрасуда и да не размишљају коко ће изгледати у очима других, већ да се посвете себи и реде оно што их испуњава.


За Витезове: Невена Грковић

 

Колумна Невене Грковић


Датум: 06.11.2015.

Сакривамо се, бежимо, бежимо од светла, сакривамо се у речи, облачимо чудна одела и правимо различите фризуре, а не разумемо да се везујемо за све те промене, и да смо на крају све то ми.

Најдаљи пут који сам прешла, био је проналазак истине у мени.

Дишем звукове, чујем боје, говорим слике.

Вир, год, ураган, црна рупа, сат, сунце на небу, зеница у погледу, врисак на уснама...
Све је круг, све је из једне тачке, ништа није крај, хватајмо ритам вртешке!

Тако је лепо слушати песму и не знати значење ни једне речи. Препустити се вибрацијама мелодије и користити срце као једини речник.


За Витезове: Невена Грковић

 

Посета Народној библиотеци и Народном позоришту у Ужицу

Датум: 07.11.2015.

У уторак, трећег новембра 2015. двадесет ученика СШ „Свети Ахилије“, у пратњи Ане Кратовац, стручне сараднице-библиотекарке; Весне Аћимовић, професорке српског језика Весне Аћимовић и Момчила Димитријевића, представника Народне библиотеке Ариље посетило је Народну библиотеку и Народно позорише у Ужицу.

  

Приликом посете библиотеци, средњошколци су научили о њеном историјату, обишли завичајно и одељење за одрасле, и посетили изложбу намењену слепим лицима. Особље библиотеке је било веома љубазно и услужно, а ученицима се највише допала изложба.
На репортоару Народног позоришта била је представа „Дошљаци“ по роману Милутина Усковића у режији Александра Саше Лукача. Улоге играју Вадихин Пелић, Биљана Здравковић, Немања Јовановић, Игор Бојовић, Ивана Павићевић, Дивна Марић, Драгана Врањавац и Слободан Филиповић. Ова трагикомична драма, која се бави односом мушкарца и жене, провинције и Београда, сиромашних и богатих, Србије и Европе, ученицима се много свидела (да се не би понављало „веома допала“), који се већ радују следећој посети позоришту.

Фотографије можете погледати овде.
 
За Витезове: Милица Јовановић

 

Музички кутак

Датум: 07.11.2015 

Професор Милија Топаловић
„Тај професор људи […] само музику љуби, она је за њега бог”

 
Једно новембарско после подне, након напорног дана у школи, састале смо се професором физике Милијом Топаловићем. Из разговора са њим - човеком, који нас је одувек подсећао на чувену Смакову песму, сазнале смо многе занимљиве приче и анегдоте.
Професор је гитару почео озбиљније да свира 2001. године, на првој години електротехничког факултета. Музику је заволео још у основној школи захваљујући професорки Миленији Ћирјаковић и оцу, који су га научили прве ноте. Тада је свирао хармонику, али убрзо је схватио да га гитара више занима. Каже да је то тежак и захтеван инструмент, али и да није све у техници, нити у учењу одређених песама. Музика је уметност, човек треба да је осети кроз спознају самога себе.
По завршетку факултета, професор Милија вратио се у Ариље, где је са другарима основао први бенд „Уземљење“ у саставу: Никола Вукотић(?), Небојша Каравидић Каре (соло гитара), Дарко Исаиловић (бас) и он сам свирао је ритам гитару. Убрзо се бенд растурио, па је професор са Стефаном Никетићем (соло гитара), Иваном Иконићем (бубњеви), Дарком Исаиловићем (бас), Николом Топаловићем и Петром Костићем (вокали) основао нову групу „Old Bicycle Band“. О пријатељима има само речи хвале. За Карета каже да влада техником као Џими Хендрикс и да био могао да свира „на дасци са пар жица“.
За свог узора наводи гитаристу Стивија Реј Вона. У младости је волео да слуша Дип Парпл (Deep Purple), Јураја Хип (Uriah Heep), и друге. За њега је Еј-Си-Ди-Си (AC/DC) непревазиђен. Сада највише ужива у рок блузу, каже да се музички укус мења са годинама.
Младим музичарима поручује да слушају много музике, вежбају и свирају оно што воле, а све остале средњошколце саветује да се сада пре свега највише посвете дружењу јер касније их стиже много више обавеза, а мање слободног времена.
За Витезове: Милица Јовановић и Слађана Бркић.

 
 
 

Посета Калушког института

Датум: 16. Novembar 2015 09:04 Категорија: Достигнућа

Дана 26. и 27.10.2015. године основну и средњу школу у Ариљу посетили су наши драги пријатељи Петар Мењшиков и Јекатерина Мачехина, колеге са Катедре за развојну психологију Калушког института у Русији, с којом су наше школе ове године озваничиле сарадњу.

  

 

 

За остваривање сарадње заслужна је колегиница Марина Бенка која је припремила ученике из основне школе који су гостима упутили речи добродошлице на српском и њиховом матерњем језику. "Ја вас обожавам", ганут је био професор Мењшиков. Затим је уследила песма хора који је колегиница Бенка месецима вредно припремала. Након пријема у наставничкој канцеларији Основне школе одржано је уводно теоријско предавање о развоју психологије и различитим методичким приступима у настави.
Јекатерина Мачехина, асистент овог факултета, приликом те посете је одржала радионице са ученицима Средње школе на тему: "Моје телесно ја". Циљ радионица био је: адаптациjа сваког поjединца у групи, развоj психолошке навике комуницирања преко телесно орjентисаних вежби, да деца науче да прихвате себе, да се ослободе при успостављању контакта са другим особама, да науче да процењују осећања других особа.
Како је то изгледало погледајте на фотографијама и видео-снимцима: видео 1видео 2,видео 3.

 

Књижевни сусрет са Стефаном Симићем

Датум: 16. Novembar 2015 18:30 Категорија: Новости

Библиотечка секција средње школе „Свети Ахилије“ Ариље у сарадњи са Весном Аћимовић, професорком српског језика и књижевности, у петак 13. новембра у кабинету број шест организовала је књижевни сусрет са младим писцем Стефаном Симићем.

 

 

Контакт са писцем успостављен је првенстевно захваљујући ученицаматрећег разредагимназије Јелени Миливојевић и Невени Вукотић које су читале његову поезију и дошле на идеју да је обрађују на додатној настави што је професорка Аћимовић подржала. Ове две ученице среле су књижевника на Сајму књига, испричале му за акцију Библиотечке секције „Помозимо библиотеци да расте“ и он је, одушевљен што су показале интересовање за његов рад, нашој библиотеци поклонио пет својих књига.  Након што су ученице донеле књиге у библиотеку, библиотекарка је успоставила контакт са писцем како би му се захвалила и заједно су дошли на идеју о књижевном сусрету.
Чланови Библиотечке секције: Јана Лалатовић, Невена Грковић, Николија Савчић, Марко Гавриловић, Милица Јовановић, Радош Милићевић, Вуле Стефеновић, Јелена Миливојевић, Невена Јовановић, Невена Вукотић, Милица Стефановић, Бојана Пилчевић и Ђурђица Јовановић отворили су књижевни сусрет стиховима Симићеве песме „Зашто је добро бити добар“, након чега је Невена Грковић најавила песника рекавши нешто о њему и његовом делу.
Песник се захвалио ученицима на срдачном дочеку и започео књижевни сусрет прочитавши један свој текст из књиге „Одјеци људског“. Затим су уследили други текстови, рауговор о њима и повезивање са свакодневним животом. Ученици су се укључили са својим питањима и развила се дискусија о пробелмима одрастања, проналажења и прихватања сопствене личности, адолесцентским љубавима, школским препрекама. Два и по сата се врло живо разговарало.
На крају је писац пет најактивнијих ученика поклонио по једну своју књигу, захвалио се њима и организаторима и пожелео да се ускоро наново виде на сличном књижевном сусрету.

 

У СШ „Свети Ахилије“ Ариље покренута акција „Чеп за хендикеп“

 

Датум: 17. Novembar 2015 17:54 Категорија: Новости

Чеп за хендикеп је еколошко-хуманитарна акција која за циљ има прикупљање средстава за куповину помагала за особе са посебним потребама.

 

 

Замишљено је да ђаци убацују пластичне чепове у кутије са видно обележеним плакатом које су постављене на сваком спрату у школи. Продајом ових чепова доћи ће се до новчаних средстава за куповину горенаведених помагала.
Идеја је потекла од професорке Наде Трумбуловић која је својим ученицима предложила да преко летњег распуста скупљају пластичне чепове и тако помогну особама са инвалидитетом. Они су тај предлог изнели на Ученичком параламенту који је подржао акцију и у
з подршку директора школе и координатора парламента - Братислава Ђорђевића прошириће се и на ниво града.
 

Лирски кутак 


→wΩ

 
Истраживала сам у својој лабораторији када сам добила поруку да што пре дођем у главну собу за конференције. Када сам стигла на зиду сам видела слику коју је бацао пројектор. Слика је приказивала део Марса; откривени су трагови живота.  Одлучили смо да се пошаљемо новим бродом тим од неколико астронаута и научника да истражи терен. Наравно, прва сам се пријавила за авантуру. Кренулу смо три седмице касније.
Пут до Марса је био веома занимљив. Видели смо комете које лете, звезде које су изгледале много веће него са земље; сунчев систем је изгледао прелепо. Када сам стала на тло Црвене планете била сам узбуђена и поносна. Након кратког разгледања, отишли смо на место где смо открили трагове. И заиста, све је указивало да ту неко живи. Неколико стотина метара даље нашли смо и воду. Детаљниљим истраживањима наишли смо и на тела која по изгледу подсећају на наше биљке, али нису се састојали од истих једињења. Више него задовољни резултатима узели смо узорак и спремали се за повратак назад. На срећу, случајно сам уочила отисак који је подсећао мало на људску, а мало на животињску шапу. Фотографисала сам и позвала остатак екипе да погледа. Несумњиво, ту је прошао неко. Истражили смо околину. Тридесет метара даље уочили смо сличан траг, само што је овог пута било три отисака, а на десет метара од тога поново смо наишли на отисак и тако даље. Пратећи, наишли смо на нешто што нам је личило на ванземаљско село. Сви смо били изненађени и по мало уплашени, али радозналост је победила и пришли смо ближе. У једном тренутку осетила сам како ме неко тапка по рамену. Мислила сам да неко из тима и окренула сам се. Угледала сам створење високо око метар и по. Имало је малу главу и ситну грађу. Онесвестила сам се.   
Пробудила сам се у чудној кућици. Изгледало је као да лежим на плафону. Око мене су били моји другари и три ванземаљца. Астронаут ми је објаснио да смо у селу Марсоваца. Не знам да ли сам била срећна или уплашена. Онда ми је рекао да се не плашим, јер су јако дружељубиви. Споразумевали смо се сликовним писмом. Открили смо да они већ дуже време знају за нас и да су посећивали Земљу( или Плаветнило, како су је они називали). Често су се сакривали у пољима кукуруза и брали га, јер су за њих јако храњива. Такође, рекли су нам да они не пију воду и да ако је попију, смање се. Причали су нам како се хране материјама са других планета; на Земљи беру кукуруз и црвене бобице, а на Венери набављају нешто што су објаснили да изгледа као омега и има само два ˝цвета˝ и са које год стране да гледаш ˝цветови˝су окренути на десно, па смо ми одлучили да то назовемо  →wΩ . Позвали смо их на Земљу, да би поделили досадашња сазнања. 
Били су велика атракција на нашој планети, али смо их држали изоловано, они су тако желели. Након неког времена одлучили смо да заједно отпутујемо на Венеру да нам покажу →wΩ.  Испоставило се да је →wΩ стена који само има такав специфичан облик, али због свог састава и мекоће они могу да се хране њоме. На Земљи нема ништа слично. Нисмо остали дуго, зато што ништа друго нисмо ни пронашли. Марсовци су се вратили на своју планету. Сада им редовно шаљемо кукуруз и црвене бобице. Веома им се свиђају ариљске малине. Заједно организујемо мисије у нашој галаксији и изван ње. Помогли су нам да развијемо нашу технологију. 

 

Целу операцију одлучили смо да назовемо →wΩ, јер нам је свима то остало веома упечатљиво због стена са Венере. Доделили су нам много признања, али мени је и довољно и то да сам помогла у откривању нечег новог и великог. 

За Витезове
Ђурђица Јовановић