Вест

Распоред часова - субота 12.04.

Датум: 09. April 2025 09:16 Категорија: Обавештења


Одељењски распоред часова - субота (12.04.2025)

Збирни распоред часова - субота (12.04.2025)

Прочитај

Наставничко веће

Датум: 08. April 2025 12:21 Категорија: Обавештења

Прочитај

Oдељењска већа

Датум: 08. April 2025 12:20 Категорија: Обавештења

Прочитај

Распоред часова за април

Датум: 08. April 2025 09:21 Категорија: Обавештења


Одељењски распоред часова - април

Наставнички распоред часова - април

Збирни распоред часова - април

Прочитај

Снага поезије

Датум: 01. April 2025 09:30 Категорија: Новости

"Хоће ли слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој?" питао се Миљковић, а питали су се и многи пре њега. Увек се човек борио против неправде, тежио да досегне слободу која му с правом припада ненасилно то исказујући кроз поезију. И многе песнике "уби прејака реч", али њихове песме се и даље певају и даље одјекује зов слободе можда и више него икад, а и тиранин је све јачи и свирепији.
 
Сви знају ко је био Че Гевара, симбол револуције у Латинској Америци, а с временом то постао и у целом свету, али мало ко зна да је револуцију започео управо један песник чијим су се идејама надахњивали сви остали, па и сам Че Гевара. Тај песник звао се Хосе Марти и он је идејни зачетник кубанске револуције и он је изашао у прве борбене редове и први страдао.
 
Слично су прошли и чилеански песник љубави－ Пабло Неруда и шпански песник ноћног надахнућа － Федерико Гарсија Лорка. Ова два песника узели смо као пример оних који су о љубави певали и љубављу се борили, чија авангардна поезија и данас живи.
 
Ученица Теодора Симеуновић из првог разреда гимназије, полазник секције за шпански језик и библиотекарка и координатор секције за шпански језик － Ана Кратовац представиле су ова два песника у одељењу трећег разреда гимназије. Часу су присуствовали и ученици првог разреда гимназије и њихова разредна Нада Стевановић, као подршка Теодори.
Приказани су снажни стихови ова два песника надахнути природом, болима њихових народа, незаустављивим жаром да се досегне слобода; њихово лепо пријатељство, Нерудин бес који песмом исказује када Лорку погубе припадници Црног одреда. Истакнута су њихова најзначајнија дела: Лоркине "Крваве свадбе" и "Цигански романсеро" и Нерудиних "100 љубавних сонета" и "20 песама о љубави и једна очајникова". 
Теодора је на шпанском језику читала део из Романсе месечарка и део Нерудине песме коју је написао када је чуо за Лоркину смрт. Теодора је показала да изузетно влада шпанским језиком, а и колико труда улаже у све што ради.
 
За ученике које су заинтригирали ови песници остављени су и називи филмова који обрађују њихове биографије: "Смрт у Гранади" (Лорка) и "Поштар" (Неруда).
 
Подстакнути овим предавањем ученици трећег разреда гимназије дошли су на идеју да са својом професорком српског језика и књижевности Јеленом Коризмом започну истраживање домаће револуционарне поезије. 

Прочитај

Наш спортски драгуљ

Датум: 31. Mart 2025 09:44 Категорија: Достигнућа

Наша гимназијалка Милица Стојковић одликована је наградом спортиста године 2024, коју додељује Спортски савез општине Ариље.
 
Ову награду Милица је завредила учешћем и оствареним високим резултатима у више спортских дисциплина: одбојка, пливање, трчање.
 
Истакла се као најбоља међу бројним кандидатима, управо због своје свестраности у спорту. Милица тренира одбојку и трчање. Велики хоби јој је пливање које је тренирала у основној школи, али је престала због обавеза које доноси обимније и озбиљније градиво у средњој школи.
Такмичи се и у оквиру разних спортских секција у школи. Ове године освојила је прво место на Окружном такмичењу из пливања и учествовала на Републичком такмичењу, а прошле године прво место заузела је на Окружном такмичењу у трчању на 800м и такође учествовала на Републичком такмичењу где је остварила запажен резултат.
 
У оквиру одбојкашког клуба такмичи се у сениорској и кадетској лиги и са тим екипама освојила је треће и четврто место.
 
Каже како нема спорта на округу који није пробала и тренирала макар два месеца: карате, џију-џицу, рукомет, кошарку, гимнастику...
 
Иако тврди како тешко уклапа спортске активности са школским обавезама и мора често да одсуствује са наставе, њени школски резултати говоре другачије. Милица постиже висок врло добар успех, близу одличног, а активна је и у многим школским пројектима.
 
Планира да студура на Факултету спорта и физичког васпитања или на Спортској академији, а сан јој је да се професионално бави одбојком, а ако јој то не успе да постане нутрициониста или приватни тренер.
 
Својим вршњацима поручује да се баве спортом, макар рекреативно за здравље тела и духа. Тренинг је посебна врста опоравка. 

Прочитај

Наша ћуприја

Датум: 28. Mart 2025 10:17 Категорија: Новости

Поводом педесет година од смрти нашег Нобеловца и једног од највећих писаца 20. века, Иве Андрића ученици трећег разреда гимназије, а у оквиру изборног програма направили су реплику вишеградског моста који од 18. марта краси ходник испред кабинета српског језика и књижевности.
 
Са великом озбиљношћу и посебном заинтересованости изради пројекта су пришли Марија Ненадић, Ђурђина Ненадић и Андрија Деспотовић. Велику помоћ и подршку пружили су им професори Спасоје Радовић и Јелена Коризма. Ученици су у вишенедељном раду пронашли ужитак стваралаштва. У раду су учествовали и Лазар Ђурђевић и Вељко Булић, као и неки ученици из електротехничких одељења.
 
Андрић је писао да од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није вредније од мостова. Свачији и према свима једнаки, корисни, не служе ничему што је тајно и зло. Надамо се да ће и овај наш мост подигнут на месту где се укрштају путеви многе деце служити као пример креативности и инспирације и другима да стварају неке нове лепоте за нашу школу.
 
... не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних а душевних људи који ће за божју љубав подизати трајне грађевине, да би земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље. Кад би њих нестало, то би значило да ће божја љубав угаснути и нестати са света. То не може бити.
 
(Андрић: На Дрини ћуприја) 

Пројекат ће се наставити уз подршку школске библиотеке, укључиће се још ученика, а мосту ће се припојити Анрићеве мисли, графике других мостова, као и портрет писца.

Прочитај

Пријава испита

Датум: 17. Mart 2025 10:30 Категорија: Испити

Пријава испита за ванредне ученике у априлском испитном року 2024/2025. године обавиће се 27. и 28. марта 2025. године у просторији библиотеке 8:00-12:00 часова.
Молимо све заинтересоване кандидате да пријаве доставе благовремено како би направили распоред полагања испита.

Прочитај

Песма завичаја

Датум: 05. Mart 2025 09:12 Категорија: Новости

Национални дан књиге, 28. фебруар ове године одјекнуо је најтоплијим звуцима завичаја и песмом, том најсавршенијом формом књижевног стваралаштва, а мозаику људских осећања, одразу душе. Библиотекари сваке године овај дан обележавају акцијом "Читајмо гласно", а из наше библиотеке ове године то је кренуло посве другачије и узело велике размере.
 
Ариљци и пријатељи, великих душа као кућа, па нас свуда има. С лакоћом спајамо стотине километара. Из Ариља до Београда, из завичаја у завичај, у дом.
 
У сали општине Врачар дочекала нас је Ана Вранић Гајић, љупка дама, што те у загрљај прими као да се одвајада знате, а ту си свега неколико минута. Ваљда крв, завичајна. Ником другом до њој, не би боље пристала улога водитеља програма. Сваког од учесника је с толико пажње и детаља описала, да би својим ликом и делом привукли публику, а да нису ни слова прочитали из свог стихотворнија.
 
Спојиле се рзавске енергије, пошле тога дана пут престонице: Даница Костић, Радован Вукотић, Влатко Цветић и моја маленкост Ана Кратовац; и београдски песнички аласи са ариљским коренима: Весна Ђукић, Дана Зорић Ћирић, Александра Гајовић и Милољуб Шолајић.
 
Димитрије Поповић је физички био одустан, оправдано, ради најплеменитијег циља. Он је стварно спроводио оно што смо ми писали. Студент - ослободилац. Највећи понос средње школе у Ариљу. Ми смо за њега читали његову поезију, да у двогласју маршира Србијом.
 
Оправдано је изостала и Дубравка Матовић, али смо зато имали госта изненађења: Милана Пајевића са чувеном "Соњом" и "Петром Бојовићем". Те чусмо пријатеље Ариља: Ужичанина Милана Ђерића, из чијих песама одишу старине и мирис погаче са сеоског огњишта, али и духовита критика садашњег друштва.
 
Поезију Панчевца рођењем, ариљскога зета Ђорђа Матовића, предано је читала и дискутовала Весна Ђукић.
 
Као зачин вечери, наступила је Ана Вранић Гајић, а поезијом пуном емоције, толико је јаке да се и у гласу расплињава и разлеже целом салом.
 
И тако беше, кад се многе руке, кад се многи гласови сложише: прави велики поетски прасак, ту је почела револуција, ту су се вратиле праве вредности, да се роде, живе и боре се.
Још слика и снимака погледајте овде.

Прочитај

Oбавештење

Датум: 28. Februar 2025 13:53 Категорија: Обавештења

Прочитај