Жар у пепелу

Датум: 04. Februar 2026 13:39 Категорија: Новости

Данас је нашу школу посетила Даница Костић, песникиња и књижевница из Ариља, једна од првих чланова књижевног друштва: "Прво зрно сунцокрета" и добитница прве награда на тему "Завичај" на конкурсу КД "Развигор" 1982. године.
Угледни час одржан је у првом разреду електро струке у којем уче и унуци поменуте књижевнице.
Поезија Данице Костић набрекла је топлином и саосећањем, издашна као њено родно Бреково, плодовито речима и емоцијама, једнако као бујном природом. Ти стихови су ризница лепих речи завичаја које смо нажалост доста заборавили и оставили у запећку.
Кад видите Даницу као појаву са њеним дубоким плавим очима, кад ослушнете њен глас и чујете стих и причу, одмах вам се јави слика оних старица са милозвучним гласовима из нејлепших бајки света.
Она је ту да нас подсети шта значи огњиште, дом, заједништво. Кроз њен стих стварно се прогледа, стварно се врати природи, себи, породици и пријатељима, заустави се пешчаник времена, разведри се небо, и суза добије укус и осмех заголица углове усана, запуцкета давно угашена ватра у сваком бићу.
И док је жара у пепелу, бректаће врх писаљке, резлећи ће се низ брда стихови да нас греју и у сред зиме.
Она нас позива да чувамо породицу, да "извор буде од увира јачи", да будемо достојни језика, да не дозволимо да се "уруши српско знамење".
Одјекује "Бол и сета за зараслом њивом" и за људима који ду отишли из њеног родног Брекова, али се на крају ипак не буди нада да ће се вратити тамо где "запретена радост спава у пепелу".
Даничина поезија врви од лепих речи: знамење, запретена, врлетне, потка, снохватице, ниска, зени, титрај, гороломни...
Излагање је запечатила причом "Анђелија", која говори о њеној покојној баки, потресно сведочење о страдању српске жене након рата које ни нас није могло оставити сувих образа.
Збирку Даничине поезије и прозе "Жар у пепелу" можете изнајмити у школској библиотеци.