Мени
- Почетна
- Уписујемо
- Смерови
- Ванредно школовање
- Запослени
- Ученици
- Такмичења
- Календар
- Екскурзије
- Распоред школског звона
- Ученички парламент
- Ученичке компаније
- Школске новине - архива
- Школске новине - сада
- Школске новине - блог
- Библиотека
- Летопис школе
- Јавне набавке
- Правилници школе
- Пословници школе
- Термини - допунска, додатна, секције
- Термини за пријем родитеља
- Распоред писаних провера
- Информатор о раду
COVID-19
НАСТАВА НА ДАЉИНУ
Анкета
QR code

Календар
Банери

ЗНАЊЕМ ПОБЕЂУЈЕМО!
Администрација
Песма завичаја
Датум: 05. Mart 2025 09:12 Категорија: Новости

Ариљци и пријатељи, великих душа као кућа, па нас свуда има. С лакоћом спајамо стотине километара. Из Ариља до Београда, из завичаја у завичај, у дом.
У сали општине Врачар дочекала нас је Ана Вранић Гајић, љупка дама, што те у загрљај прими као да се одвајада знате, а ту си свега неколико минута. Ваљда крв, завичајна. Ником другом до њој, не би боље пристала улога водитеља програма. Сваког од учесника је с толико пажње и детаља описала, да би својим ликом и делом привукли публику, а да нису ни слова прочитали из свог стихотворнија.
Спојиле се рзавске енергије, пошле тога дана пут престонице: Даница Костић, Радован Вукотић, Влатко Цветић и моја маленкост Ана Кратовац; и београдски песнички аласи са ариљским коренима: Весна Ђукић, Дана Зорић Ћирић, Александра Гајовић и Милољуб Шолајић.
Димитрије Поповић је физички био одустан, оправдано, ради најплеменитијег циља. Он је стварно спроводио оно што смо ми писали. Студент - ослободилац. Највећи понос средње школе у Ариљу. Ми смо за њега читали његову поезију, да у двогласју маршира Србијом.
Оправдано је изостала и Дубравка Матовић, али смо зато имали госта изненађења: Милана Пајевића са чувеном "Соњом" и "Петром Бојовићем". Те чусмо пријатеље Ариља: Ужичанина Милана Ђерића, из чијих песама одишу старине и мирис погаче са сеоског огњишта, али и духовита критика садашњег друштва.
Поезију Панчевца рођењем, ариљскога зета Ђорђа Матовића, предано је читала и дискутовала Весна Ђукић.
Као зачин вечери, наступила је Ана Вранић Гајић, а поезијом пуном емоције, толико је јаке да се и у гласу расплињава и разлеже целом салом.
И тако беше, кад се многе руке, кад се многи гласови сложише: прави велики поетски прасак, ту је почела револуција, ту су се вратиле праве вредности, да се роде, живе и боре се.
Још слика и снимака погледајте овде.
Још слика и снимака погледајте овде.