Једна наизглед обична девојка заблистала на Белом двору

Датум: 12. Jul 2017 13:42 Категорија: Новости

Наизглед сасвим обична, скромна девојка Јелена Миливојевић, гимназијалац матурант, у петак, 3. јуна заблистала је међу најбољима у Србији.
Замолили смо је да за школски лист одгвори на неколико питања. Интеврју прочитајте у наставку.

  • Да ли си икада сањала да ћеш постати ђак генерације и шта то за тебе представља?

Нисам никада, нити ми је то  било битно. Током читавог школовања трудила сам се да будем свестрана, постигнем доста тога, успем у разним пољима, видим и пробам разне занимљиве ствари, и увек сам то радила искључиво због себе саме, не планирајући и не очекујући никакву награду за то. Ђак генерације ми је била потпуно далека и небитна "титула". Међутим, када сам је освојила, не могу рећи да није био леп и потпун осећај.  Када видите да је неко, осим вас, приметио ваш труд и вољу за успехом, осетите се још више поносним и мотивисаним.
 

  • Сада си нам дала одговор на део следећег питања. Како се осећаш после пријема на Белом двору? Како је бити међу најбољима?
Веома лепо. Сам пријем на Белом двору је још један од доказа да неко мисли на ваш успех. Када се осврнете око себе и видите све те "најбоље"  схватите да смо и те како богати. Паметни, радосни, насмејани, радни и упорни људи. Мотивишуће.
 
  • Поред одличног успеха, била си учесник и бројних такмичења. Такође похађала си семинаре у истраживачкој станици у Петници  више пута. Учествовала си и у другим ваннаставним активностима (Ученике компаније, Ученички парламент, Драмска и Библиотечка секција). Ове године чак си и самостално организовала једно књижевно вече. Знамо да си добар пријатељ и вољена међу вршњацима, примерна, одговорна, дете са села које засигурно има много обавеза и код куће. Како си успела све то да ускладиш?
Већином су то била такмичења из биолигије и српског језика. Такође, такмичење ученичких компанија. У Петници сам била више пута, шест семинара  биологије и један семинар књижевности. Све се може када се довољно жели. У свим тим активностима сам проналазила делић себе, и остављала га ту. Самосталн књижевно вече била је моја дуго чекана жеља. Имала сам потребу да сву инспирацију коју сам стекла за све ове године уобличим у тако нешто. Поред мојих разних љубави, поезија заузима једно место. Све се то уклопило, потрудила се, довољно зелела као сто рекох и испало је сјајно. Скромност ми је врлина (смех). Ја сам уживала, а коментари које сам добила доказали су да је то било једно посебно вече.
 
  • Уписала си молекуларну биологију и физиологију. Шта очекујеш од факултета? Да ли имаш дугорочне планове за будућност?
 
 Очекујем пуно рада, али и лепота које ће да ми донесе.  Одувек сам била заљубљеник у биологију, сад је време да јој се потпуно посветим, и морам признати да једва чекам. Молекуларна биологија је прави изазов, радујем јој се. 

 
  • Шта радиш у слободно време, ако га имаш?
 
Слободног времена увек има, и увек треба да га има (и када можда мислимо да га нема). Одговор је можда клише, али волим да читам добре књиге. Да слушам поезију, рецимо, све зависи од расположења и могућности. Као одговор на питање о будућности само ћу рећи Carpe diem!
 
  • Уз коју књигу ћеш провести ово лето? 
Меша Селимовић је мој избор овог лета! 

И за крај - шта би поручила својим вршњацима?
 
Да буду увек оно што јесу, без обзира на прилике и околности. Да се труде, сањају , уче, надају, воле и пуно смеју! Истражујте!
 
Хвала много, Јецо. Желимо ти да сваки дан ухватиш међу прсте и од њега исплетеш магију од слободе и онога што волиш.