Округли сто

Датум: 22. Decembar 2016 10:42 Категорија: Новости

Округли сто "Јавно-приватно партнерство - прихватљив модел дуалног образовања" организован је дана 14. децембра 2016. године у сали Скупштине општине Ариље. 
Централна тема овог догађаја била је - јавно-приватно партнерство Средње школе "Свети Ахилије" из Ариља и малих, средњих и великих предузећа са територија Ариља и Пожеге са циљем обезбеђивања стручног кадра за потребе месне и државне привреде.
Примарни циљ био је да се разменом мишљења и дискусијом уоче проблеми и реалне потребе привреде који ће бити смерница за заједничко покретање новог иновативног модела образовања у подручју рада текстилство и кожарство, са могућношћу примене истог и у другим подручјима рада где се појави потреба привреде.

Састанку су присуствовали и активно учешће узели:

·        др Габријела Грујић, саветница Министра за дуално образовање
·        мр Мирјана Ковачевић, директорка сектора за едукацију испред Привредне коморе Србије
·        Драган Туцаковић, директор Техничке школе у Ужицу
·        и Слађана Милојевић, директор кластера модне и одевне индустрије - Facts
 
Такође су били присутни и званичници општине Ариље: Бранко Вукајловић, заменик председника; представници текстилне модне индустрије из Ариља, Крушевца и Новог Пазара, али и представници других подручја рада (електро и металске струке) као и запослени у Средњој школи „Свети Ахилије“ Ариље.
Свима присутнима, најпре се обратио Ранко Давидовић, директор средње школе, захваљујући коме је и покренута иницијатива за организовање округлог стола. Он је најпре све поздравио и пожелео им добродошлицу, а затим је представио госте који ће одржати презентације о својим искуствима и виђењима предности дуалног образовања, након којих ће се повести отворена дискусија.

Др Габријела Грујић, саветница Министра за дуално образовање, истакла је образовање деце као приоритетни задатак. Министарство је препознало проблем застарелости постојећих образовних профила и тежи да направи нови начин уписа који ће одговарати потребама привреде. Стога се и организују овакве врсте састанака где ће бити прикупљена мишљења представника провреде и образовних установа која ће затим Минстарство разматрати и одобравати. Циљ је да се сагледају реалне потребе привреде, изјавила је, а половина фебруара период кад ће се верификовати нови образовни профили.

Мр Мирјана Ковачевић, директорка сектора за едукацију испред Привредне коморе Србије, нагласила је да све чека велики посао. Битна чињеница јесте да ће сада по први пут партнери и сарадници у Министарству привредницима омогућити учешће у образовању.
Након уводних речи саветнице министра и директорке сектора за едукацију, Слађана Милојевић, директор кластера модне и одевне индустрије - Facts, рекла је нешто више о овом удружењу и његовим предностима у односу на остала удружења, те стању на тржишту текстила у земљи, броју запиослених и односу увоза и извоза. У Србији је највећи број малих предузећа (1323), а затим средњих (287) и великих (35). Запослених је преко 45 000. Тренутно је већи увоз него извоз, а извозне топ-дестинације су Италија, Немачка, Русија и БиХ. Зарада није велика, али је у континуитету. Највеће плате су у прерађивачкој индустрији, а најмање у производњи одевних предмета због неконкурентских пореза и доприноса у односу на регион – нпр. приватни сектор уз истраживачке образовне институције, те је ефикасност и успешност производње већа. У 2015. години остварен је укупан промет од  преко педесет милиона еура. Међутим, приликом анализе стручности кадрова, дошло се до закључка да постоји недостатак стручне радне снаге у предузећима. Главни проблеми су у сектору моделирања, а затим шивења и одржавања машина. Просечна старост запослених је преко четрдесет година, и стога је препорука ускладити образовни систем са потребама привреде, што ће ићи на добробит свима. Кластер Facts и његове чланице подржавају дуално кооперативни систем образовања и изражавају спремност да га прихвате и имплементирају у својим компанијама. Такође, Слађана је изјавила лобинг  Кластера Facts ка Привредној комори Србије, али и ка Министарствима да се директно одобре одређене субвенције фирмама које су спремне да партиципирају у овом моделу и да запосле нове људе, односно ученике, по завршетку програма. Очекивана одобрена субвенција државе ка фирми била би усмерена не на профит фирме већ конкретно на зараде радника у производњи. На тај начин би се неатрактивне зараде повећале и учиниле атрактивним. С друге стране, ова субвенција помогла би фирмама које раде отворено, транспарентно и уредно и измирују своје обавезе да поред повећања зарада, примањем нових радника смање проценте оних фирми које запошљавају раднике на црно. На овај начин видимо да би се и проблем сиве економије који је присутан у Ариљу у појединим фирмама, смањио и анулирао.

Своја искуства са првим моделом дуалног образовања у Србији, презентовао је Драган Туцаковић, директор Техничке школе у Ужицу где је уведен нови профил: оператер за израду намештаја – столар, тапетар, лакирер. Потребно је ослушкивати потребе компанија и на тај начин решавати проблема, рекао је. Главни проблем јесте школовање нефункционалних кадрова, а он се решава сарадњом између школе и привреде. Да би се отклонили страхови од губитка посла и произвођења јефтине радне снаге, на моделу дуалног образовања мора се радити тимски. Директор Техничке школе у Ужицу представио је своју визију и визију свог тима. Након идентификације компанија, иде се на студију почетног стања и дефинише се процес који ће довести до постизања циљева, а то су: обезбеђивање стручних кадрова, повећање запослености малдих до 25 година и смањење трошкова образовања, а коришћење новца за побољшање квалитета тог образовања.
 

У дискусији су учешће узели Мишко Јаковљевић, директор електродистрибуције у Ариљу; Мишко Димитријевић менаџер за људске ресурсе у Ваљаоници бакра у Севојну; Милан Лончаревић, председник Управног одбора кластера FACTS и директор фирме Јасмил д.о.о., Дејан Јоковић,професор српског језика и књижевности у СШ „Свети Ахилије“ Ариље и други. Питања су била везана за наставак школовања након дуалног образовања у средњој школи, мотивација ученика и обука ментора, а предлози могучност постојања степеновања трогодишњих на четворогодишње профиле, промена пореске политике државе и решење проблема нефункционалног високог образовања. Представнице Министарства и сектора за едукацију још једном су истакле да је ово пилот-пријекат на коме заједнички раде Завод за унапређење квалитета образовања и васпитња и привредна комора и да циљ оваквих састанака и јесте прикупљање мишљења и сагледавање потреба привреде и образовних институција ради утврђивања стандарда образовања.