Витезови 3. 2015/16.

Стрељаштво

 

У Ужицу је седми април 2016. протекао у знаку стрељаштва који је овог дана био наклоњен нашим такмичарима. Женска екипа СШ "Свети Ахилије" Ариље заузела је друго место, док су момци устрелили трећу позицију. Само напред, стрелци!
 

Кошарка - окружно такмичење

У уторак, 5. априла у Косјерићу је одржано окружно такмичење у кошарци где су наше ученице заузеле четврто место од укупно седам екипа, а мушка екипа је заузела високо друго место у конкуренцији од осам екипа. Честитамо им и желимо још више успеха!

Наши ученици кроз представу "Господин Паприка" расправљају о актуелним проблемима


Гимназијалци СШ "Свети Ахилије" представом "Господин Паприка" заголицали су машту гледалаца и натерали их да се запитају са каквим се све проблемима сусрећу млади у Србији након стеченог високог образовања.
У главној улози заблистала је Невена Вукотић, ученица четвртог разеда гимназије, док је господина Паприку маестрално изнео Драган Стојић, ученик другог разреда исте школе. Представа је изазвала одушевљење публике, која је наше глумце наградила громогласним аплаузом.
Постоји могућност да ће се у ближој будућности одржати фестивал  представа ученика из Западне Србије, а ми се верујемо да ће "Господин Паприка" бити уврштен у репертоар. 

За Витезове Александра Савић


Недеља књиге


Током претходне недеље, од 18. до 22. априла 2016. године, у СШ „Свети Ахилије“ Ариље реализоване су бројне активности у славу међународног празника књиге који се 23. априла у свету обележава од 1995. године.

   

 

 

У сусрет догађају „Недеља књиге“ како смо је сликовито назвали ученице Марија Ђоковић и Александра Савић уз помоћ Марине Бенке, професорке руског језика и Ане Кратовац, школске библиотекарке, израдиле су пано у облику књиге на чијим су страницима исписани историјат прославе празника и редослед активности које ће овим поводом бити реализоване у нашој школи. По ободу „страница“ као обележивачи су пркикачене разнобојне цедуљице са цитатима о књизи, читању и важности знања. Такође, две недеље раније расписан је и конкурс за нејлепшу кратку причу о књизи.
Недеља је започета оригами радионицом „Ружа за друга/другарицу“ која је спроведена захваљујући колегиници Дијани Павловић, наставници  математике у ОШ „Стеван Чоловић“ у Ариљу. Идеја за реализацију ове радионице потекла је из чињенице да се управо почеци слављења празника везују за руже и књиге које момци и девојке једни другима дарују за овај празник. Наиме, први пут је књизи одата слава у Каталонији, захваљујући писцу Винсенту Клавелу који је Званичној комори књижара и издавача Барселоне предложио да се као шпански дан књиге узме један дан у октобру у славу рођења чувеног шпанског писца Сервантеса. Идеја је прихваћена, а датум је преиначен у 23. април четири године касније, поклопивши се са другим важним шпанским празником, који деле са нама – Дијада де Сант Ђорди (Diada de Sant Jordi), тј. Дан Светог Ђорђа или Ђурђевдан. У Каталонији, у средњем веку, на овај дан организовани су турнири приликом којих су племићи девојкама давали руже. Данас, овај обичај и даље живи у оквиру два спојена празника – мушкарци женама поклањају цвеће, а оне њима књиге. Прављењем ружа оригами-техником ученици наше школе придружили су се пролави и освежили простор библиотеке.

      
У уторак, 19. априла ученица првог разреда гимназије – Марија Ђоковић опробала се у улози библиотекарке. Научила је који су начини класификовања књига у библиотечком простору, и по ком правилу су оне смештене у школској библиотеци, шта су то инвентарна књига и књига корисника и како се воде, затим на који начин се књиге задужују и пописују и како кориснику препоручити књигу у складу са његовим индивидуалним способностима и интересовањима.

У четвртак је на паноу у холу школе и у школском листу „Витезови од Списатељског пера“ објављена победничка прича конкурса „Најлепша кратка прича о књизи“. Награђену причу написала је Јана Лалатовић, ученица четвртог разреда гимназије и чланица Новинарске секције.

У петак, 22. априла ученица четвртог разреда гимназије – Милица Јовановић и професорке српског језика Весна Аћимовић и Славка Петровић оживеле се успомену на славне писце: Владимира Набокова, Виљема Шекспира и Мигела де Сервантеса чији се датуми рођења или смрти везују управо за датум 23. април који је проглашен Међународним даним књиге.

Фотографије са предавања погледајте овде.

Видео снимаке са предавања погледајте овде: видео 1, видео 2, видео 3.

Победничка прича конкурса "Ваша прича о књизи"


Књига. То је најлепша ствар, која оплемењује човеков дом, залива срце чистим и исконским осећањима. Она духовно прожима наше мисли, храни душу. Њен творац преноси на празно парче папира човекову грозну и тешку стварност, китећи је најлепшим украсима, тако да нам се живот учини лепим.
      Сећам се себе, као мале девојчице, коврџаве косе, која је волела да црта „ремек-дела“ по маминим књигама и да потом поцепа ту страницу. Мама би викала на мене, а ја бих се правдала да немам са ким да се играм. Заправо, нисам схватила да цепам свог правог пријатеља, који ће ме пратити цео живот, као што је Златокоса трчала небом за увређеним младићем и његовим немоћним псићем.
      Данас, одем до полице са тим књигама и срце хоће да ми се разбије у парампарчад, када почнем да је читам и видим да страница фали. Да нисам читала књиге, никада не бих сазнала о вредностима живота, не бих своје мисли овековечила и оставила их да их прочитам, када будем старија, када будем желела да упознам млађу себе.
      Није појединац искључиво крив, сваки за себе, што не чита. Криви су његови ближњи, што не желе да га упознају са осећањима дивоте и нирване читања, да га одведу у библиотеку, уместо у кафић. Читањем ће ми се указати све лепоте и јединствености нашег језика. Схватиће да смо ми захваљујући њему, најбогатији народ на свету.
      Никада нисам била претерани љубитељ књиге, за разлику од моје мајке, која би задњи динар дала за њу. Била сам на пролећном распусту. Мама ме запита да ли имам неку лектиру да прочитам. После дугог размишљања, поменух роман „На Дрини ћуприја“. На сваком одмору ме је  звала и говорила ми да да јој из школске библиотеке понесем књигу.
 Међутим, ја то нисам урадила. Изашла је раније са посла и трчала до градске библиотеке. Читала је књигу на станици, у аутобусу, путем. Људи су је чудно гледали. Бележи све детеље из сва двадесет четири поглавља. Још је и карту Босне нацртала.
      Моли ме да седнем и да саслушам причу. После неколико поглавља, почела сам да се итересујем. Дала ми је и неке делове да сама прочитам. По први пут сам се уживела и као да су јунаци испред мене.
      Сутрадан, из школе сам дошла сва усхићена. Причала сам како сам добила две петице и да је професорка била позитивно изненађена мојим размишљањима, с обзиром на то да никада на часу нисам проговорила са њом о књижевности. Два часа сам одговарала, без паузе. Сва мајица ми је била мокра. Показала сам јој мамине белешке, карту и илустрован мост. Донела сам мами папир од професорке, на коме је она написала „Госпођо, Ви сте дивни!“ Мамине очи су биле пуне суза и била је под видним утиском. По први пут сам видела да се мноме поноси. Зато сам села да прочитам ту књигу од корице до корице.
      Aко никада нисте читали, почните одмах! Није битно колико имате година. Помоћу читања књига, многи људи су макар за сам почетак убили доколицу у затвору или возу, а на крају су постали много  далекоумнији. Пишите понекад о свом животу, јер ћете увек моћи да се вратите на те странице и да понеку обришете, ако желите.
 
Јана Лалатовић IV-3
 

Господин Паприка


У среду, 6. априла Библиотечка секција још једном је напунила биоскопску салу коју је овог пута потресла и лавина смеха.
   Сања (Невена Вукотић III4), свршена студенткиња филологије, која узалудно тражи посао; и Радојко – господин Паприка (Драган Стојић II3), прости, необразовани човек, без манира и емпатичних осећања који "гази преко мртвих" да би дошао до циља главни су актери ове представе која је за задатак имала приказ система изврнутих вредности и девалвираности образовања. Заплет настаје када Радојко преко омладинске задруге ангажује Сању као личног преводиоца на састанку у реномираној иностраној фирми DuPont (за коју је, узгред, чуо од неког свог купца са батајничке пијаце). Они пролазе кроз многе трагикомичне ситуације и најзад бивају избачени из фирме.

Циљ представе, поред жеље да забави и насмеје публику, био је да се она и дубље замисли колико је образовање у нашој земљи угрожено запита се како се борити против тога и уздићи се изнад људи као што је Радојко.
Поред Драгана Стојића и Невене Вукотић, у представи су играли: Марија Ђоковић, Дуња Василић, Анастасија Недељковић, Вуле Стефановић, Николина Ћирковић и Милан Радосављевић. Техничка подршка: Ђорђе Ђоковић и сценарио: Ана Кратовац
Због великог интересовања, представа ће ускоро поново бити изведена.
Видео снимке са пробе погледајте овде: видео 1, видео 2, видео 3, видео 4.
Више фотографија погледајте овде.


Окружно такмичење из биологије


У недељу, 10. априла у СШ "Свети Ахилије" Ариље одржано је окружно такмичење из биологије. Поред наше школе учешће су узеле Ужичка, Прибојска и Пријепољска гимназија, гимназија "Пиво Караматијевић" и гимназија "Јосиф Паничић" из Нове Вароши, гимназија "Јездимир Ловић" из Сјенице, гимназија "Свети Сава" из Пожеге, и Медицинска школа из Ужица.
Коначну ранг листу можете погледати овде.
Честитамо свим учесницима, а онима који су се пласирали даље желимо много среће на наредном нивоу такмичења!


Први


Ученичка компанија „Плантагенет” из Средње школе „Свети Ахилије“ у Ариљу освојила је прво место на Регионалном такмичењу ученичких компанија југозападне и централне Србије одржаном 30. марта у Крагујевцу у конкуренцији 32 компаније. Ови средњошколци се у оквиру своје компаније баве израдом еколошких комплета за органско узгајање зачинског биља и чајева у кућним условима.
Заједно са победницима остала три регионална такмичења (југоисточна Србија, Војводина и Београд), ови ученици ће се у Београду 15,16 и 17. маја борити за титулу националног победника и представника Србије на европском такмичењу најбољих ученичких компанија које ће бити одржано у јулу ове године у Швајцарској.

      

 

 

 У школској 2015/16. години основане су две ученичке компаније у чији рад су укључени следећи ученици: Марија Миливојевић, Лазар Стојић, Мирослав Павловић, Јелена Миливојевић, Невена Вукотић, Милица Стјепановић и Николина Ћирковић, чланови УК “Плантагенет” и Марија Пећинар, Маријана Пајовић, Тијана Петровић, Марија Ђорђевић, Драгана Вукотић и Јована Марковић , чланице УК “Јуниор Висион”. Ментор ученичких компанија је Нада Стевановић.
Ученици укључени у програм ученичких компанија учествују у процесу стицања Европског пасоша предузетничких вештина. Овај пасош представља нови међународни начин стицања квалификација и добијања сертификата који служи као потврда да су ученици усвојили неопходно знање, вештине и компетенције потребне за запошљавање или самозапошљавање. Полагањем ESP (Entrepreneurial Skills Pass) испита у јуну месецу, на енглеском језику ученици ће постати носиоци Пасоша предузетничких вештина који ће бити корисна ставка и за њихов CV.

Eтичко значење женских ликова у нашој народној поезији

 

Од давнина су жене подређене мушком роду. Све је почело од Еве, и чини се да се крај још не назире, бар на нашим просторима.
Иако су многе припаднице лепшег пола на високим функцијама, равноправност полова и даље није постигнута. Граница је негде у подсвести. Али, чак и поред тога, неки од народних певача видели су много даље од свог времена и женама дали место које заслужују.
У кући су биле као Архимедова тачка ослонца, са којим је могуће променити свет. Конфузно је то да су ратници војевали многе битке, али највеће борбе и победе су извојевале жене, ван бојног поља, у сабласној тишини дворова. На први поглед је теже изаћи на мегдан јачем од себе и часно  погинути. Нико се никада није запитао ко је остао да држи свет на својим плећима.
То су биле жене - лепе попут Милице, српске девојке, вредне попут Јеле, и мудре, помирљиве попут Анђелије. Оне су својим врлинама сачувале више него све зидине, ризнице и, тврђаве заједно. Успеле су да сачувају више од тога - сачувале су породицу и традицију, и давале све за њу, иако за узврат нису ништа добиле. "Јачи пол" је тлачио своје љубе јер су оне славиле љубав и живеле по закону љубави.

Можда од жена треба учити. Неће ли лепота и љубав спасити свет? Закључите сами.

За Витезове: Димитрије Поповић
 

Општинско такмичење из историје


У СШ "Свети Ахилије" Ариље дана 20.03.2016. године одржано је општинско такмичење из историје. Учествовало је четрнаест ученика: из првог разреда шест, другог разреда четири, трећег разреда два и из четвртог разреда два ученика. Шест ученика пласирало се на окружно такмичење из историје - четири ученика из првог разреда и два ученика из трећег разреда.


Књижевна олимпијада


У суботу, 12. марта 2016. године у СШ "Свети Ахилије" Ариље одржана је Књижевна олимпијада на општинском нивоу.  Олимпијада је трајала од 10.00 до 11.30 часова. Од 22 учесника на окружни ниво такмичења пласирала су се 4 ученика: Сања Миркић (наставник Славка Петровић), Сузана Николић (наставник Јелена Коризма), Милица Поповић (наставник Весна Аћимовић) и Давид Ивановић (наставник Славка Петровић).

Честитамо победницима и желимо им много успеха на наредним нивоима такмичења! 
 

Окружно такмичење у рукомету


У среду, 9. марта 2016. године у спортској хали Ариље одржано је окружно такмичење у рукомету за ученике средњих школа. Поред наше школе у текмичењу су учешће узеле екипе из Машинско-електротехничке школе из Прибоја, Тахничка и Медицинска школа Ужице, Гимназија и Економско-трговинска школа из Пријепоља и Техничка школа Пожега. 
Ученици су се такмичили у мушкој и женској категорији.
Од пет екипа учесница у мушкој категорији, три су избориле пласман на регионално такмичење: СШ "Свети Ахилије", Техничка школа Пожега и Гимназија Пријепоље. У финалу су се надметале екипе из Пожеге и Ариља, где су наши ученици однели победу резултатом 13 - 14, и тиме стекли титулу првака на овом такмичењу.
У женској категорији наша школа није узела учешће, а све екипе-учеснице (Медицинска школа- Ужице, Техничка школа Пожега и Економско-трговинска школа Пријепоље) пласирале су се на наредни ниво такмичења.

Приказ једног доброг филма

Помпеја

Радња овог епског спектакла смештена у 79. годину пре нове ере и прати причу о робу који постаје гладијатор. Поред борбе за живот, приморан је да бије и битку са временом, како би спасао своју једину љубав.
Касија је ћерка богатог трговца, приморана да се уда за корумпираног римског сенатора. А када се планина Везув пробуди бујицом кључале лаве, Мајло (Кит Харингтон) мора да пронађе начин да побегне из Арене и заштити Касију, док се величанствена Помпеја око њега руши.
Главне улоге у  филму “Помпеја”, који је рађен по сценарију Џенета Скота Бачлера, режија - Пол Андерсон, играју: Кит Харингтон, Кифер Сатерленд, Кери Ен Мос, Емили Броунинг, Џерад Харис и Џесика Лукас.

За Витезове
Марија Ђоковић

Романтика на трави

Било је сунчано суботње поподне. У ваздуху је треперила њихова љубав. Она је мирисала ружу коју јој поклонио и огледала се у одбљеску сунца у његовим кестенастим очима. Везала је косу у реп. Носила је белу трегер мајицу, припијену уз тело, фармерке два пута подврнуте и зелене старке.
Он је имао на себи трик белу мајицу и преко ње раскопчану каро кошуљу, плав шортс и беле старке. У рукама је држао своје највеће оружје- гитару. Њоме је очаравао и ходио многим женским срцима, али овога пута одлучио је да се заувек задржи у њеном, да крв у њеним венама тече само за њега. Сада је свирао са највећим жаром. Трзао је жице једну за другом у континуитету. Раније би пажљиво одсвирао сваки тон, а сада се потпуно препустио. Није то до искуства, него -  некада је свирао прстима, а сада, сада је свирала, а и певала његова душа. Била је то песма „ It“s my life“(Bon Jovi). Баш као што каже у првом стиху, да песма није за људе сломљеног срца, тако се и он осећао. Ово је песма за људе чије се срце обнавља из дана у дан. Она ће бити његова краљица. Волеће је и љубити целог живота. Држаће је као мало воде на длану. Бринуће се о њој као о цвету, да њене латице увек буду свеже, заливаће њихову везу пажњом и великом љубављу. Биће лепа као ружа коју јој је поклонио. Сигурно вам сада пада на памет прва песма  Тагориног „Градинара“.
„Гледам те и не могу да верујем да је ово стварност“.
„Хоћеш да те уштинем?“-рече са благим смешком Анђелика.
„Знаш ли да сам љубоморан чак и на ветар, који чини да ти коса додирује лице“.
„Како романтично причаш. Пре ми је та романтика код других парова била „бљак“, а сада када је први пут осећам, сва сам се разнежила и растопила као пахуљица“.
„На коју романтику мислиш конкретно? Је ли то зато што ти певам и свирам, или што ти изјављујем љубав?
 „Па.....обоје ми се допада. Посебно твоје певање“.
„Па како ти певаш? Чуо сам у пролазу да свираш клавир. Можда једног дана направимо концерт, ти свираш клавир, а ја певам, или ако знаш да певаш....“
„Не, не знам да певам“.-прекинула га је у пола реченице. Глас јој је био љут јер је лагала.
„Извини, молим те. Нисам хтео да те увредим“.
„Ма не, ниси. Мислим, учила сам ја да свирам клавир. Али просто зато што је мама то предложила и онда сам наставила код тетке“.- рекла је прво што јој је пало на памет. Један дан му је видела здравствену књижицу и у њој је спазила да му је ускоро рођендан. Хтела је тада да га изненади. Мада било јој је криво, јер га је слагала. Пришла му је и нежно га пољубила.
Поред њих је био коњ кога је Филип јутрос јахао.
„Имаш ли шећера? Да му дамо“.-питала је усхићено Анђелика.
„Имам у џепу од кошуље“.- пружио јој је шећер и још једном је био очаран њоме, јер је обожавала животиње, као и он. Код њега је важила она народна изрека „Ко не воли животиње, не може волети ни људе“.
„Зашто ли је тужан? Можда је то смешно, али као да плаче. Око му сузи“.
„Тужан је јер његова драга није крај њега“.
„А где је она?“
Продали су је прошле године. Ко зна где је отишла, а тек су се навикли једно на друго.“
„Немој да будеш тужан због њега, а и због себе. Ја те никад нећу напустити“.
„Баш никад? А шта је са Лас Вегасом, школом, друштвом, твојим родитељима?“
„Ма пусти то све. Ти си ми најважнији“. Нежно га је пољубила.
 
НАСТАВИЋЕ СЕ....

За Витезове
Јана Лалатовић