Интервју са Маријом Ћосић

Датум: 23. Novembar 2021 10:12 Категорија: Достигнућа

Марија Ћосић, бивша ученица наше школе, доктор је биолошких наука, асистент на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Средња школа остала јој је у веома лепом сећању, а тадашња професорка биологије - Вера Плазинчић умногоме је утицала на избор њеног садашњег занимања. У следећим редовима прочитајте о њеним успесима и значају средње школе и њених наставника у њеном знању и умном напредовању.
 

Да ли си одувек желела да студираш или је то дошло касније?
 
- Уписавши гимназију 2006. године зацртала сам себи циљ одласка на факултет уз наду да ћу га успешно и завршити. Наравно, у средњој школи нисам одмах знала шта желим да студирам, иако сам имала интересовања према одређеним областима. Тек пред сам крај средње школе сам се одлучила да то буде биологија, с обзиром на то да сам увек некако била привучена постанком живота на земљи и еволуцијом постојећих организама. Оно што сада могу да кажем као занимљивост је да су ми у средњој школи увек боље ишле друштвене науке, а да се у природним нисам истицала. Међутим, знање које сам стекла у средњој школи из хемије, физике и математике је било веома драгоцено и помогло ми је да прву годину Биолошког факултета завршим веома ефикасно.
 
Да ли си икада сањала да ћеш постати доктор наука?
 
- Док сам студирала, искрено нисам имала те амбиције. Главни циљ ми је био да положим испит и да усвојим што више знања. Касније током факултета, почела сам да размишљам о томе чиме бих се бавила када добијем диплому и која је моја перспектива, а у складу са областима које су ме интересовале. Пошто никада нисам била привучена наукама које имају изразиту примену, схватила сам да је бављење фундаменталном науком за мене главни циљ, па сам одлучила да упишем мастер за почетак, а након тога и докторске студије.
 
Колико је средња школа и ко посебно из ње утицао на твој даљи избор?
 
- Средња школа дефинитивно усмерава и ученике у одређеном правцу, а првенствено професори који својим предавањима успевају да нас заинтересију за одређену област. Као што сам већ напоменула, знање које сам стекла у средњој школи сам веома ефикасно могла да применим на факултету, што указује на то да су професори преношење знања вршили на неком напреднијем нивоу, вероватно нас на тај начин припремајући за оно што после долази. Носим веома лепе успомене из средње школе, како због дружења, тако и због обавеза које је образовање наметало. Велики број средњошколских професора је утицао на мој интелектуални развој, свако на свој начин, али један од најпозитивнијих примера који сам имала јесте наша драга и поштована професорка биологије Вера Плазинчић. Она је заиста имала посебан ауторитет и посебан начин како да вас мотивише да учите.
 
Да можеш да вратиш време уназад да ли би нешто урадила другачије?
 
- Једино за чим могу да пожалим (ако уопште то могу тако да кажем) је што нисам раније спознала своја интересовања и раније почела да на њима детаљније радим. Међутим, увек постоји вероватноћа да студирање, а касније и рад на различитим пројектима на докторским студијама не би био оволико изазован, а онда ни сам завршетак не би био толико сладак. 
 
Коју тему си одабрала за докторску дисертацију и зашто?
 
- Тачну тему свог доктората нисам знала одмах, јер се увек креће од великих идеја на самом почетку, да би се касније отворили неки нови, занимљивији путеви којима желите да идете. Ја сам одабрала да се бавим биљном физиологијом и молекуларном биологијом, али конкретно у оквиру мале групе научника која проучава бриофите, односно, маховине. У Србији смо једина група која се на овај начин бави бриологијом, а у свету постоји тек неколико научних групација са којима сарађујемо и размењујемо податке. У овој области је најинтересантније то што су маховине слабо проучене и што су често занемариване, а због својих специфичности представљају велики потенцијал за примену у различитим биотехнолошким гранама. Такође, дијапазон ствари које могу да се проучавају у оквиру ове групе је веома велики. У својој дисертацији сам се бавила утицајем абиотичког стреса на одабране врсте халофитних маховина и механизмима њихове отпорности на повећане концентрације соли првенствено на биохемијском нивоу.
 
Средња школа “Свети Ахилије” и ти?
 
- Оно што могу да кажем је да веома дуго држим практичну наставу на Биолошком факултету, као и то да сваке године имамо барем једног студената из наше средње школе на нашем факултету, што ме чини веома радосном. Поред тога, предавач сам у Петници где се наши основци и средњошколци могу упознати са биологијом, али и другим областима које их интересују. 
 
Недостаје ли ти Ариље?
 
- Много ми недостаје Ариље, мада се човек некако навикне на живот у великом граду. Трудим се да проводим што више времена у Ариљу, да посећујем своју породицу, тако да празнике и одморе увек проводим међу својима. Када би постојала опција да живим у Ариљу, а да радим у Београду, а да то не буде превише напорно, одабрала бих ту опцију.
 
Како себе видиш у будућности?
 
- Након завршеног доктората се отварају нова врата, долазе различите обавезе по питању науке и посла на факултету, тако да моји планови су да се задржим и даље у Србији, тј. Београду. Уколико се стекну услови за постдокторске студије у иностранству у области којом се бавим, планирам да се даље усавршавам. До сада нисам имала изразиту жељу да радим и живим у иностранству, иако је било неколико понуда и прилика. Надам се да ћу и даље имати ентузијазам да радим и подучавам на Биолошком факултету, а тиме и да заинтересујем неке нове генерације за научни рад у области физиологије бриофита.
 
Имаш ли неку поруку за будуће нараштаје који планирају да студирају?
 
- Ког год да си темперамента, труди се да радиш и учиш оно што волиш, буди вредан и истрајан, јер само тако ћеш моћи до свог циља. Пронађи уживање у ономе што радиш, гаји здраве амбиције и увек бирај да будеш међу људима који те цене и воле.