Интервју са Радованом Поклопићем

Датум: 18. Novembar 2021 13:04 Категорија: Новости

Радован Поклопић био је ученик гимназије у СШ "Свети Ахилије" и кандидат за ученика генерације школске 2020/21. године. Сада је успешан студент на Математичком факултету у Београду, а како је средња школа утицала на њега и какве успомене из ње носи, прочитајте у следећем интервјуу.

1. Како си доживео школу?

- Школа за мене представља једно велико животно искуство. Похађајући је, стекао сам многа знања која могу применити у свом даљем образовању. Захваљујући подршци породице, пријатеља и професора, која ниједног тренутка није изостала, успео сам много да постигнем у средњој школи, једној од многобројних етапа живота. 

2. Да ли је била баук или мирна лука?

- Школа за мене није била баук. Са успехом и лакоћом сам упијао нове информације које би до мене свакодневно допирале. Обрадовао бих се изазовима, на које сам непрестано наилазио и посвећено их решавао. Ипак, постојали су и они, које сам, не бих успео да одгонетнем. Они су ми и најдражи. Обожавао сам тимски рад током ове четири године и сматрам да управо он обликује људе и води ка бољем.

3. Шта те је највише испуњавало, а шта муке задавало?

- Још увек се осећам испуњено кад помислим на многа пријатељства која сам стекао током свог средњошколског образовања, али и на она која трају још од мог детињства. Проводећи време са мени драгим особама, сваку нелагоду сам успевао једноставно да пребродим и тиме мука није ни било. У тренуцима кад бих и осетио да ситуације, пред којима бих се нашао, изискују време како би се савладале, одвојио бих га и превазишао их. 

4. Да ли си се бавио неким ваннаставним активностима?

- Учествовао сам у многим ваннаставним активностима — почев од одбојке и других спортова, до секција, попут новинарске. Заувек ћу памтити тренутке проведене са друштвом на њима. Учествовали смо на многим такмичењима, а свакако су ми најдраже дипломе са Међурегионалног и Регионалног такмичења из одбојке, јер смо након много година успели да остваримо успех из овог спорта и макар на кратко подсетимо људе на тренутке кад је одбојка била један од доминантних спортова у овом граду.  Такође, још од основне школе сам учествовао на такмичењима из српског језика, захваљујући којима сам стекао непроценљиво знање из области које га изучавају. Ипак, мислим да сви наши индивидуални успеси увек поклекну пред оним, које заједничким снагама досегнемо, јер они заувек бивају урезани у нас.

5. Колико је то позитивно или негативно утицало на твој напредак у редовној настави?

- Захваљујући њима, предa мном су се непрестано отварали нови путеви, уз чију помоћ сам могао да сагледам ширу слику и да дођем до решења многих проблема на које бих наишао. Кључ сам пронашао у доброј организацији и јасном дефинисању приоритета и ниједног тренутка нисам дозволио да они трпе. Успео сам да, у великој мери, и остварим циљеве које сам желео. Међутим, након извесног времена схватите да вам они, које, у том тренутку, нисте успели да досегнете, заправо ни не значе и да су једино важна пријатељства која сте у том периоду живота стекли. 

6. Мислиш ли да школа негује просечност? 

- Не волим реч просечност. Сви ми се помало издвајамо једни од других и мислим да некоме, ко успе да макар мало допринесе околини у којој одраста, не може бити налепљена етикета просечне особе. Таленте, уз које наша јединственост достиже врхунац, треба, још од малена, непрестано неговати и не допустити им да буду заборављени. Мећутим, до проблема долази онда, када бивамо стављени у калупе из чијег стиска се особа веома тешко успе

ослободити, али, уколико и успе, за напредак, обично, бива прекасно. Младе, талентоване људе не треба спутавати, али ни дозволити да се, ради њиховог успеха, леђа окрену осталима. 

7. Како би она изгледала по твојој идеалној мери? 

-Сматрам да младима треба омогућити услове у којима би у што већој мери успели да се развију и да изграде солидан темељ за дане који су пред њима. Школа, по мојој мери, је она у којој се на прво место ставља знање, које ћемо након ње стећи. Сведоци смо проблема, који се јавља онда, када оцена успе да залута и стане испред знања, што никако није добро. Такође, приморани смо да растемо унутар граница које су наметнуте, најпре физичким баријерама, али смо успели и да тај простор који имамо искористимо на најбољи начин и побољшамо се. 

8. Чиме планираш да се бавиш у будућности?

- Не бих говорио много о будућности, јер никад не можемо знати шта нас у њој очекује. Уписао сам Математички факултет, смер Рачунарство и информатика, наставио сам да тренирам одбојку и што је најважније — упознао много нових људи. Такође, поставио сам и пар нових циљева које желим да остварим, али овог пута, они не задиру дубоко у будућност.

9. Шта или ко ће ти из школе остати у најлепшем сећању?

- Поменуо бих професоре, који су ме, осим материје коју смо на часовима обрађивали, научили и важним животним лекцијама. Међутим, у најлепшем сећању ће ми остати пријатељи са којима сам своје средњошколске дане насмејано проводио.